Извештај о статусу површинских вода Србије даје приказ стања квалитета воде водних тела обухваћених мониторингом у периоду 2017-2019. Ова публикација представља наставак и надоградњу претходна два извештаја о статусу водних тела површинских вода. Оцена еколошког и хемијског статуса се методолошки не разликује од претходних, али је употпуњена резултатима испитивања биолошких заједница макрофита и риба. Извештај се може користи као основа за планирање заштите површинских вода и за постављање локалних и регионалних циљева заштите животне средине.

Сложеност и међусобни утицаји еколошких система у данашњем динамичном свету, а подручје наше земље није ништа мање комплексније, налаже успостављање одговарајућег мониторинга да би се утврдили кључни сектори у праћењу напретка према задатим циљевима. Систематски мониторинг квалитета воде и ваздуха, прикупљање података о стварању отпада и изворима загађивања воде, ваздуха и земљишта, уз податке о угрожености природних вредности са различитим социо-економским показатељима, представљају спектар послова из домена који су дефинисани законима и подзаконским актима Републике Србије и део су надлежности Агенције за заштиту животне средине. Ова публикација је урађена на основу података од 2004. године до 2019. године.

The complexity and interplay of ecological systems in today's dynamic world, which is no less complex in our country, necessitates the establishment of appropriate monitoring to identify key sectors in monitoring progress towards the set goals. Systematic monitoring of water and air quality, collection of data on waste generation and sources of water, air and soil pollution, along with data on endangered natural values with different socio-economic indicators, represent a range of activities in the domains defined by laws and by-laws of the Republic of Serbia and part of are the responsibility of the Environmental Protection Agency. This publication was based on data from 2004 to 2019.

Седимент игра важну улогу у процесима кружења у воденој средини и утиче на транспорт значајног броја хранљивих материја и загађујућих супстанци. Већим делом седимент у површинским водама води порекло из површинске ерозије земљишта и састоји се углавном од минералне компоненте. Додатна органска компонента настаје биолошким активностима унутар водене средине. Транспорт седимената у рекама повезан је са широким спектром еколошких и инжењерских питања и ова проучавања постају све важнија на националном и међународном нивоу, а као потреба за проценом проноса загађења реком у прекограничном појасу. Највећи водотоци у Србији су прекограничне реке - Дунав, Сава и Тиса, и већина транспорта седимента одвија се дуж ових река. Ова публикација је урађена на основу резултата од 2012. године до 2017. године.

Контаминиране локације се, нажалост, често налазе у близини урбаних зона, речних токова и осетљивих природних подручја, па је стога потребно обављати редовно праћење. Многобројне опасне супстанце, њихова хетерогеност, као и разноликост начина изложености доприносе сложености проблема повезаних са контаминираним локацијама. Степен целокупног проблема остаје непознат услед недостатка доступних података и објављених студија, као и недостатка тачних евиденција о изложености локалног становништва. Чињеница која додатно усложњава проблем јесте та што се контаминиране локације најчешће налазе у подручјима са ниским животним стандардом, што има озбиљне друштвено-економске утицаје.

Контаминиране локације се, нажалост, често налазе у близини урбаних зона, речних токова и осетљивих природних подручја, па је стога потребно обављати редовно праћење. Многобројне опасне супстанце, њихова хетерогеност, као и разноликост начина изложености доприносе сложености проблема повезаних са контаминираним локацијама. Степен целокупног проблема остаје непознат услед недостатка доступних података и објављених студија, као и недостатка тачних евиденција о изложености локалног становништва. Чињеница која додатно усложњава проблем јесте та што се контаминиране локације најчешће налазе у подручјима са ниским животним стандардом, што има озбиљне друштвено-економске утицаје.

Брошура је припремљена као сажети преглед садржаја Водича за одрживо управљање земљиштем на локалном нивоу у Републици Србији и сумира главне резултате анализе стања земљишних ресурса која је извршена у оквиру Пројекта. Сврха поменутог водича је да истакне вредност земљишта као необновљивог природног ресурса и његово одрживо управљање као предуслов да се испуне политички и социјални циљеви и постигне одрживи развој на свим нивоима.

Водич за одрживо управљање земљиштем на локалном нивоу у Републици Србији припремила је регионална невладина мрежа "Феа", основана 2007. године. Сврха овог Водича јесте подизање свести о вредностима земљишта и промоција одрживог управљања земљиштем, што подразумева све активности у вези са управљањем земљиштем и природним ресурсима потребним да се испуне политички и социјални циљеви и постигне одрживи развој на свим нивоима. Дугорочна перспектива ефикасног управљања природним ресурсима захтева синергију акције (интердисциплинарни приступ техничких, биотехничких, природних и друштвених наука) на различитим нивоима управљања, с посебним нагласком на локални ниво. Управљање земљиштем на локалном нивоу подразумева управљање начином коришћења и својином над земљиштем у градовима и општинама. Главни циљеви при томе су: (а) да се расположиви ресурси користе на најрационалнији начин, (б) да се дају позитивни импулси економском развоју, (в) да се заштити животна средина а истовремено (г) постигне социјална уравнотеженост развоја. Истраживање је спроведено у 36 локалних самоуправа.

Смернице за развој мониторинга у оквиру планова управљања речним сливовима представљају поглавља са смерницама за развој мониторинга у складу са европском оквирном директивом о водама (ОДВ). У досадашњем раду, кроз низ студија, стратегија и планова, нису од стране за то надлежних државних органа Републике Србије систематизовани и анализирани подаци о тачкастим и дифузним изворима загађења у циљу анализе притисака на водна тела или групе водних тела за сливна подручја ради свеобухватнијег сагледавања неопходних елемената за пројектовање надзорног и оперативног мониторинга.

У оквиру публикације Пољопривреда и животна средина у Републици Србији, а на основу доступних података, приказано је 19 индикатора којима се први пут квантификује утицај пољопривреде на животну средину и прате промене које се дешавају међусобним утицајем пољопривреде, као привредне гране, и животне средине у којој се одвијају пољопривредне активности. Индикатори су приказани на јединствен и упоредив начин који је развила Европска агенција за животну средину. Публикација представља жељу да се нагласи значај праћења мултисекторских утицаја на животну средину, али и условљености развоја од стања животне средине. Индикатори су сврстани према стандардној ДПСИР шеми за извештавање (ДривингПрессуре-Стате-Импацт-Респонсе), која се данас употребљава у земљама ЕУ како би се приказали покретачки фактори, притисци, стање, утицај, али и одговори друштва на утицај пољопривредних активности на промене у животној средини.