Први пут на територији Србије осматрање алергеног полена је почело 2002. године у Савезном хидрометеоролошком заводу на два мерна места у Београду. Данас Агенција за заштиту животне средине успоставља националну мрежу станица ради праћења концентрација алергеног полена на територији Србије.

Концентрација алергених полена у ваздуху се мери више од 20 година у Европи уређајима тзв. "клопкама" за полен. Једно мерно место репрезентује територију од 30 до 50км у пречнику у зависности од орографије терена. Данас у земљама Европске уније постоје веома разгранате мреже станица за праћење концентрације полена.

У Републици Србији, клопке за полен се налазе у следећим градовима: Београд - 2 станице, Пожаревац, Чачак, Крушевац, Зајечар, Вршац, Кула, Врање, Краљево, Ниш.

Станице које нису у власништву Агенције, а које нам достављају своје резултате мерења, налазе се у следећим градовима: Суботица, Крагујевац, Лозница, Панчево.

Полен биљака је за човека један од најзначајнијих природних алергена која се могу наћи у ваздуху. Поленова зрна код више од 20% људске популације (сваки пети човек) изазивају алергијске реакције (бронхитис, коњуктивитис, дерматитис, поленска кијавица ...).

Данас се врши идентификација полена за 24 биљне врсте (леска, јова, тисе и чемпреси, брест, топола, јавор, врба, јасен, бреза, граб, платан, орах, храст, бор, конопља траве, липа, боквица, киселица, коприве, штирови, пелин, амброзија.)

Временски период током којег се врши континуирано узимање узорака дефинисано је од стране Међународног удружења за аеробиологију (IAA).У климатским условима наше земље овај период започиње око 1. фебруара (време почетка цветања леске и јове) и траје до првих дана новембра (завршетак цветања пелина и амброзије). Почетак и завршетак полинације могу из године у годину знатно да колебају, зависно од временских прилика.

Концентрација полена се одређује за један дан, недељу, декаду, месец, сезону и целу годину, за сваку биљну врсту појединачно.

Аерополен се сакупља континуираном волуметријском методом (Hirst, 1952) Након квалитативног и квантитативног прегледа аерополена резултати су изражени као концентрације (број поленових зрна у m³ ваздуха). Граничне вредности концентрација за полене дрвећа и полене трава је 30 зрна/m³ ваздуха, док је за полене корова 15 зрна/m³ ваздуха ваздуха .

Мерења обухватају три сезоне цветања:

Сезона цветања дрвећа почиње почетком цветања Леске и Јове и траје од фебруара до почетка маја

Сезона цветања трава траје од маја до друге декаде јула .Поред трава овај период карактерише период цветања Борова и Липе

Сезона цветања корова траје од друге половине јула до новембра месеца.Најзначајнији алерген у сезони цветања корова

Када цветање, а самим тим и полен достигну одређено стање зрелости, тада настаје емитовање полена помоћу метеоролошког механизма расипања.

Емисија полена је начелно повољније при већој температури ваздуха, нижој влажности ваздуха и ветровоитом времену.

Као највећи коровски алерген јавља се врста Ambrosia artemisiifolia. Води порекло из Северне Америке, док је местимично распрострањена у Средњој и Јужној Европи. У Европу је унета средином XIX века са семенском детелином. У југоисточној Европи ову врсту при пут бележи мађарски ботаничар Јаворка, 1908. године у околини Оршаве, у румунском Подунављу . Први податак у нашој земљи јавља се 1953.године, код Сремских Карловаца, Петроварадина и у Новом Саду. Сматра се да је у ове крајеве доспела из Румуније, највероватније бродовима који су саобраћали Дунавом. Касније ова места постају центри из којих се Ambrosia artemisiifolia ширила врло агресивно по целој Војводини ка југу. Констатована је и у околини Београда и даље се ширила јужно ка Параћину и Нишу, а као ретка биљка нађена је и у Сићевачкој клисури .

Захваљујући великој моћи прилагодљивости Амброзија настањује веома различита станишта. Може се окарактерисати као биљка умерено влашних, неутрофилних, азотом богатих, органским материјама сиромашних, растреситих, осветљених, веома топлох станишта, а подноси и заслањеније биотопе. По животној форми је терофита, што значи да неповољни период преживљава у облику семена.

Цвета од јула до октобра месеца. Клијање почиње када се земљиште угреје и траје до жетве пшенице мада на запуштеним неузораним стрњиштима клија и до краја септембра. Избацивање полена се одиграва у јутарњим часовима. Ниске температуре спречавају издуживање филамената, а влажност ваздуха спречава отварање поленових кесица.

У биохемијском погледу Ambrosia artemisiifolia садржи лактонске сесквитерпене, флавоноиде, монотерпене и горке флавоноиде. Алергена својства потичу од:

хемијских једињења која улазе у састав цитоплазме, унутрашње опне интине и спољашње егзине

грађе поленовог зрна

биологије и екофизиолошких особина појединих врста.

Спољашња опна егзина грађена је од спорополенина, има карактеристичну орнаментику и поленово лепило у чији састав улазе угљени хидрати, беланчевине, ензими и алергени протеини. У састав унутрашње опне интине поред целулозе, пектина и спорополенина улазе и протеини и ензими, а код Амброзије је нађен и антиген Е. Грађа отвора, апертуре кроз које клија поленова цев, такође, утиче на алергено дејство полена

Узорци из урбаних области разликују се од руралних. Бројна загађења у великим градовима доводе до отежавајућих околности код особа које су алергичне на полен.( полен се везује за чађ, прашину и остале аерозагађиваче.)