Извештај о статусу површинских вода Србије даје приказ стања квалитета воде водних тела обухваћених мониторингом у периоду 2017-2019. Ова публикација представља наставак и надоградњу претходна два извештаја о статусу водних тела површинских вода. Оцена еколошког и хемијског статуса се методолошки не разликује од претходних, али је употпуњена резултатима испитивања биолошких заједница макрофита и риба. Извештај се може користи као основа за планирање заштите површинских вода и за постављање локалних и регионалних циљева заштите животне средине.
Извештај можете преузети ОВДЕ.

Међународни дан Дунава обележава се 29. јуна сваке године, у 14 европских подунавских земаља, потписница Међународне конвенције о заштити Дунава (International Commission for Danube Protection ICPDR). Конвенција је потписана у Софији 1994. године, а потписали су је земље дунавског слива и Европске уније, и она чини основу за сарадњу држава ради заштите реке Дунав. Циљ конвенције је подизање свести о очувању реке код што већег броја људи и апеловање на рационалну употребу водних ресурса. Дунав тече кроз Србију у дужини од 588 километара. Протеже се од тромеђе Србије, Мађарске и Хрватске до ушћа Тимока, на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније. Главне притоке у Србији су реке Тиса, Сава, Тамиш, Морава, Нера и Тимок.

Агенција за заштиту животне средине у оквиру дефинисаних програма (Међународна сарадња са Мађарском, годишњи програм мониторинга статуса површинских и подземних вода и др.) прати и извештава о стању квалитета воде реке Дунав.

Агенција за заштиту животне средине врши узорковања и прати стање квалитета воде на профилима: Бездан/Дунав (гранични профил), Нови Сад/Дунав, Земун/Дунав, Смедерево/Дунав, Банатска Паланка/Дунав (гранични профил), Брза Паланка/Дунав и Радујевац/Дунав (гранични профил).

Изазов у остварењу концепта одрживог развоја условљен је пресијом људских активности на природне ресурсе, обновљиве и необновљиве, при чему се издвајају две кризне области: обезбеђење хране и заштита животне средине. Заштита и коришћење вода је проблем присутан у свим овим областима.

Индикатори као квантификоване информације објашњавају како се у односу на степен испуњења утврђених критеријума еколошке одрживости ствари с временом мењају. У том смислу се један од критеријума еколошке одрживости водних ресурса може дефинисати и на основу критичног оптерећења и капацитета носивости у погледу експлоатабилних могућности изворишта, а да оптерећење/притисак не проузрокује негативне ефекте за будуће кориснике. Овај приступ је садржан у методологији креирања и израчунавања индикатора који дефинишу одрживо коришћење природних ресурса. Пример таквог индикатора је Индекс експлоатације воде - Water exploitation index - WEI.

Индикатор Water Exploitation Index на једноставан и сликовит начин презентује водни биланс и даје компаративност на нивоу земаља Европе, али и водних дистрикта за поједине земље. Због изражене просторне и временске неравномерности водног режима Србије, индикатор Water Exploitation Index изражен на националном нивоу не репрезентује регионалне разлике у експлоатабилним могућностима и потребама за водом.

Многи повезани циклуси на глобалном и регионалном нивоу утичу на климатске услове и процес кружења воде. Кретање воде у природи условљено је многим факторима међу којима су температура ваздуха, количина и тип падавина, рељеф, геолошки састав тла. Од ових фактора на глобалном нивоу најзначајнија је температура ваздуха. Просечна температура Земљине површине повисила се у последњих сто година, с тим да расположиви метеоролошки подаци указују да ова тенденција и даље траје. Од двадесет једне најтоплије забележене године, 20 их је било у претходних 25 година. Ове чињенице су се већ деведесетих година прошлог века из научних кругова пренеле у медије и ова појава је постала позната као - глобално отопљавање. Када се процене из климатских модела поједноставе добија се једноставна констатација: ако се емисије угљен диоксида наставе досадашњим интензитетом, а клима реагује као што се очекује, тада ће до 2100. године површина Земље бити топлија за 3 до 5 ^оC. Под тим условима се очекује повећање количина падавина на глобалном нивоу за 3-5%. Повећањем количине кише повећаваће се и вероватноћа екстремних кишних догађаја, јаких олуја које у кратком времену доносе велике количине падавина и изазивају поплаве. И поред глобалног повећања падавина, постоји повећани ризик за чешћу појаву регионалних суша. Више о утицају глобалног отопљавања на подручје Србије можете видети овде.

За разумевање глобалног утицаја и регионалних последица климатских промена на водни биланс добар пример је Србија. На нашој се територији формира проток од око 16 милијарди m³ домицилних вода, што износи свега 8% од укупног отицаја са територије Србије. Ситуација је још неповољнија када се узме у обзир просторна и временска неравномерност протицаја, а посебно дуго трајање малих вода тамо где су потребе највеће, посебно у региону Поморавља. Истраживање о утицају климатских фактора на квалитет водотокова, које узима у обзир претходно изнете премисе, можете преузети овде.