Управљање отпадом
Погледајте још...
Отпад и управљање отпадом
Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току обављања производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из употребе, као и отпадне материје које настају у потрошњи и које са аспекта произвођача, односно потрошача нису за даље коришћење и морају се одбацити.
Неадекватно управљање отпадом представља један од највећих проблема са аспекта заштите животне средине Републике Србије и искључиво је резултат неадекватног става друштва према отпаду. Он се први пут јавио у периоду убрзане индустријализације земље, кога је пратила реална опасност од исцрпљивања неких стратешких ресурса у врло кратком временском периоду и прогресивни раст укупне количине свих врста чврстог отпада. Та дешавања није пратила одговарајућа политика заштите животне средине.
Подела отпадаИнтегрални систем управљања отпадом
Национална стратегија управљања отпадом
Отпад се дели на више начина:
Према саставу,
Према месту настанка,
Према токсичности.
| Опасан отпад | Отпад који има бар једно од својстава које га чине опасним (експлозивност, запаљивост, склоност оксидацији, органски је пероксид, акутна отровност, инфективност, склоност корозији, у контакту са ваздухом ослобађа запаљиве гасове, у контакту са ваздухом или водом ослобађа отровне супстанце, садржи токсичне супстанце са одложеним хроничним деловањем, као и екотоксичне карактеристике), као и амбалажа у којој је био или јесте спакован опасан отпад. |
| Неопасан отпад | Отпад који нема карактеристике опасног отпада. |
| Инертни отпад | Отпад који није подложан било којим физичким, хемијским или биолошким променама; не раствара се, не сагорева или на други начин физички или хемијски реагује. |
| Комунални отпад | Отпад из домаћинстава (кућни отпад) и комерцијални отпад, односно отпад који се сакупља са одређене територијалне целине, најчешће општине, у складу са прописима и плановима општине |
| Кућни отпад | Отпад из домаћинстава који се свакодневно сакупља, као и посебно сакупљен опасан отпад из домаћинстава, кабасти отпад, баштенски отпад и сл; |
| Комерцијални отпад | Отпад који настаје у предузећима, установама и другим институцијама које се у целини или делимично баве трговином, услугама, канцеларијским пословима, спортом, рекреацијом или забавом, осим отпада из домаћинства и индустријског отпада |
| Биодеградабилни отпад | Отпад који је погодан за анаеробну или аеробну разградњу, као што су храна и баштенски отпад и папир, и картон |
| Амбалажни отпад | Свака амбалажа или амбалажни материјал који не може да се искористи у првобитне сврхе, изузев отпада насталог у процесу производње амбалаже |
| Индустријски отпад | Отпад из било које индустрије или са локације на којој се налази индустрија, осим отпада из рудника и каменолома |
Управљање отпадом представља спровођење прописаних мера за поступање са отпадом у оквиру сакупљања, транспорта, складиштења, третмана, и одлагања отпада, укључујући и надзор над тим активностима и бригу о постројењима за управљање отпадом после затварања;
Високи трошкови, нерационална организација, низак квалитет услуга и недовољна брига за околину резултат су поразног стања у организацији управљања отпадом.
Отпад и поступање с отпадом јавност је спознала као проблем. Међутим, она га не осећа и не доживљава као свој, него као туђи и за чије решавање је надлежан неко други - држава, локална самоуправа, индустрија итд. У највећем броју случајева, спремност на учешће на решавању овог проблема, јавност показује само када је сама угрожена или уколико је сама заинтересована за његово решавање.
У Србији је практично једини начин управљања отпадом одлагање на локалне депоније, које, са веома мало изузетака, не задовољавају ни основне хигијенске и техничко-технолошке услове, а поред свега нека од постојећих одлагалишта су практично попуњена. У Србији је, према постојећем стању, врло мало депонија које се могу укључити у санитарне депоније.
Интегрални систем управљања отпадом представља низ делатности и активности који подразумева:
превенцију настајања отпада,
смањење количине отпада и његових опасних карактеристика,
третман отпада,
планирање и контролу делатности и процеса управљања отпадом,
транспорт отпада,
успостављање, рад, затварање и одржавање постројења за третман отпада,
мониторинг,
саветовање и образовање у вези делатности и активности на управљању отпадом.
Овај систем се заснива на избору и примени ефикасних технологија којима се остварују специфични циљеви управљања отпадом уз одговарајућу изградњу законске регулативе.
Основни предуслов за успешну имплементацију и функционисање интегралног система управљања отпадом је одређено хијерархијско одвијање активности у оквиру њега, што је приказано на слици.
Национална стратегија управљања отпадом - са програмом приближаваља Европској унији усвојена је 4. јула 2003. године од стране Владе Републике Србије. Она представља базни документ којим се обезбеђују услови за рационално и одрживо управљање отпадом на нивоу Републике.
Стратегија одређује:
Правце у складу са економским развојем;
Правце у складу са захтевима и плановима Европске уније;
Хијерахију могућих опција;
Активности у поступку хармонизације са законском регулативом ЕУ;
Одговорности;
Циљеве;
Задатке.
Имплементацијом стратегије се постиже велики број циљева од значаја за све нивое власти - од локалне самоуправе до републичког нивоа. Као најважније потребно је издвојити:
заштиту и унапређење животне средине,
заштиту здравља људи,
достизање принципа одрживог управљања отпадом,
промену става према заштити животне средине и отпаду, као једном од њених сегмената,
повећање нивоа јавне свести.
Процес придруживања Европској унији и хармонизација домаћег и европског законодавства у области отпада обухватили су и основне принципе који се примењују у циљу побољшања система управљања отпадом на простору наше земље:
смањење количина насталог отпада;
превенцију настајања отпада;
решавање проблема отпада на месту настанка;
принцип сепарације отпада;
принцип рециклаже што веће количине отпада;
принцип рационалног коришћења постојећих капацитета за прераду отпада;
принцип рационалне изградње постројења за третман;
принцип мониторинга загађења у циљу очувања квалитета животне средине.
Примена основних принципа управљања отпадом приказаних у овом стратешком оквиру, тј. решавања проблема отпада на месту настајања, принципу превенције, одвојеном сакупљању отпадних материјала, принципу неутрализације опасног отпада, регионалног решавања одлагања отпада и санације сметлишта, имплементирају се основни принципи ЕУ у области отпада и спречава даља опасност по животну средину и генерације које долазе.
У циљу превазилажења наведених проблема у Националној стратегији је приказано решење које обухвата формирање мреже 5 врста инфраструктурних објеката на подручју Србије у функцији ефикасног управљања отпадом, који су приказани у табели.
| Врста објекта | Број објеката |
| Регионалне санитарне депоније | 29 |
| Трансфер станице | 44 |
| Рециклажни центри | 17 |
| Центри за компостирање | 7 |
| Спалионице комуналног отпада | 4 |
| Депонија | Специјално пројектовано место за одлагање отпада на површини или испод површине земље где се отпад коначно одлаже укључујући: интерна места за одлагање (депонија где произвођач одлаже сопствени отпад на месту настанка), стална места (више од једне године) која се користе за привремено складиштење отпада, осим трансфер станица и складиштења отпада пре третмана или поновног искоришћења (период краћи од три године) или складиштења отпада пре одлагања (период краћи од једне године). |
| Трансфер станица | Место до којег се отпад допрема и привремено складишти ради раздвајања или претовара пре транспорта на друго место ради складиштења, третмана или одлагања. |
| Рециклажни центар | Место где се врши поновна прерада отпадних материјала у производном процесу за првобитну намену, органску рециклажу или другу намену, осим у енергетске сврхе |
| Центар за компостирање | Место где се врши третман чврстог органског отпада под дејством микроорганизама, у циљу стварања компоста, у присуству кисеоника и под контролисаним условима. |
| Спалионице комуналног отпада | Место где се врши процес спаљивања (инсинерације) отпада тј., контролисани термички третман отпада, са или без искоришћења енергије произведене сагоревањем у стационарном или мобилном постројењу, а који обухвата и пиролизу, гасификацију и сагоревање у плазми. |
