Земљиште је танак површински слој литосфере Земље настао дуготрајним узајамним деловањем матичне стене (геолошке подлоге), климе (макро, мезо и микроклиме) и живих бића (пре свега биљака, микроорганизама и гљива). Земљиште, вода и ваздух су елементарне компоненте животне средине, недељиво повезане са настањеним организмима. Имајући у виду дуготрајне процесе настанка и развоја, убраја се у условно обновљиве ресурсе.

Задржавајући органски угљеник и кисеоник, земљиште обезбеђује стабилност, опстанак и разноврсност терестричних екосистема. Осим значајне улоге у продукцији биомасе, утичући на квалитет површинске и подземне воде, има важну улогу филтрирања - пуфера.

Земљиште се одликује плодношћу, израженом кроз различито присуство неопходних супстанци (макро и микроелемената), воде и гасова. Продукција дела органске материје у природним или пак контролисаним воденим срединама не обезбеђује ни приближне потребе човечанства у храни и фосилним енергентима. У том смислу гајење биљака на земљишту (пољопривреда, шумарство), обезбеђује му улогу једног од најважнијих природних ресурса, непроцењивог добра целог човечанства, никако једне генерације, групе или појединца.

Глобални концепт одрживог управљања земљиштем има важну агро-еколошку и социо-економску димензију, а развијен је као резултат растуће свести о утицају који људске активности имају на животну средину. Коришћењем земљишта, посебно у интензивној пољопривредној производњи, често долази до поремећаја равнотеже појединих фактора, што неминовно доводи до његовог оштећења.

Земљишта се у природи споро образују, а у процесу деградације брзо уништавају.

Деградација се може дефинисати као скуп процеса узрокованих човековом активношћу, који смањују садашњи и будући потенцијал земљишта као услов опстанка живог света на нашој планети.

Главни утицаји на земљиште, препознати у ЕУ и земљама кандидатима укључују ерозију, смањење органске материје, загађење (локално и дифузно), заузимање земљишта изградњом (зграда, путева), збијање, поплаве и лавине, смањење земљишног биодиверзитета и салинизација. Инвентаризација стања загађености и оштећености земљишта, успостављање трајног мониторинга и информационог система услов су за развијање стратегије и одабира мера квалитетне заштите и спречавање негативних процеса.